Hormonski balans: Hrana koja prija vašem telu

Ono što svakodnevno unosimo u organizam može imati veliki uticaj na hormonski balans, podjednako kao genetika i stres.

Hormoni imaju značajan uticaj na čitav organizam – upravljaju energijom, raspoloženjem, metabolizmom, varenjem, ali i izgledom kože i načinom na koji se telo regeneriše. Ipak, hormonski balans lako može da se poremeti usled svakodnevnog stresa, nedostatka sna i loše ishrane. Zato je ono što svakodnevno unosimo u organizam veoma važno, budući da hrana direktno utiče na lučenje hormona i način na koji naše telo funkcioniše. Iako ishrana ne može preko noći da reši svaki problem, određene namirnice mogu značajno da podrže organizam, doprinesu boljoj ravnoteži i stabilnijem nivou energije tokom dana. Pravilnim izborom namirnica moguće je pružiti telu podršku koja se dugoročno odražava na opšte zdravlje. U nastavku izdvajamo četiri važne grupe nutrijenata koje mogu pomoći telu da lakše uspostavi hormonski balans i efikasnije funkcioniše.

Folat – nutrijent koji je organizmu potrebniji nego što mnogi misle

Kako ga uneti u dovoljnoj količini?

Folat, vitamin iz B grupe, ima važnu ulogu u stvaranju novih ćelija, sintezi DNK i pravilnom funkcionisanju nervnog sistema. Njegov nedostatak organizam često brzo pokazuje kroz umor, slabiju koncentraciju i osećaj iscrpljenosti. Folat je važan i za hormonski balans, jer učestvuje u procesima povezanim sa raspoloženjem i regulacijom stresa. Organizam ga koristi i u metabolizmu homocisteina – jedinjenja čiji povišen nivo može uzrokovati različite upalne procese. Dobra vest je da se folat nalazi u namirnicama koje lako možete uvrstiti u svakodnevnu ishranu, poput tamnozelenog lisnatog povrća (spanaća, blitve, kelja), ali i u avokadu, brokoliju, cvekli, citrusima, kao i mahunarkama – sočivu i leblebijama. Ove namirnice bogate su i vlaknima i antioksidansima, pa dodatno podržavaju varenje, energiju i opšte funkcionisanje organizma.

Kolagen – važan saveznik čitavog organizma, ne samo kože

Koje namirnice podstiču njegovu proizvodnju?

Kolagen se najčešće povezuje sa lepšom i zategnutijom kožom, ali njegova uloga u organizmu mnogo je šira od estetike. Ovaj protein važan je za zdravlje zglobova, tetiva, krvnih sudova i kože. Sa godinama njegova prirodna proizvodnja opada, a stres, pušenje, manjak sna i prekomeran unos šećera mogu dodatno ubrzati taj proces. Srećom, namirnice koje podržavaju stvaranje kolagena nisu nedostupne. Bujon od kostiju jedan je od najpoznatijih prirodnih izvora, dok jaja obezbeđuju proteine i aminokiseline koje telo koristi za njegovu sintezu. Važnu ulogu ima i vitamin C, zbog čega kombinacija proteina sa namirnicama poput paprike, kivija, jagode ili citrusa ima mnogo više značaja nego što se na prvi pogled čini. Dovoljan unos proteina tokom dana doprinosi stabilnijem nivou šećera u krvi, ravnomernijoj energiji i boljem raspoloženju.

Holin – game changer za funkcionisanje organizma

Koji su njegovi dobri izvori?

Holin je važan za rad mozga, nervnog sistema i jetre. Organizam ga koristi za stvaranje acetilholina – neurotransmitera značajnog za pamćenje, fokus i komunikaciju između ćelija. Utiče i na zdravlje jetre, koja učestvuje u metabolizmu hormona, posebno estrogena. Nedovoljan unos može doprineti umoru, mentalnoj magli i slabijoj koncentraciji. Jedan od najboljih izvora holina su jaja (žumance), a dobri izbori su i losos, ćuretina, govedina, soja... Jaja se danas smatraju vrednom namirnicom jer, uz holin, obezbeđuju kvalitetne proteine i važne mikronutrijente. Piletina je takođe lako dostupan izvor holina, naročito kao deo balansiranog obroka sa povrćem i zdravim mastima. Ako želite da smanjite unos mesa, možete ga unositi i kroz mahunarke (pasulj, leblebije i sočivo), koje se lako uklapaju u čorbe, salate i obroke pripremljene unapred.

Hormonski balans kao osnova dobrog zdravlja:

Malim koracima do velikih i trajnih rezultata

Telu najčešće nije potrebna savršena ishrana, već kontinuitet i dovoljno hranljivih obroka koji ga zaista podržavaju. Kada organizam redovno dobija nutrijente koji mu prijaju, promene se često primećuju kroz bolju energiju, kvalitetniji san, stabilnije raspoloženje i manji osećaj iscrpljenosti tokom dana. Vremenom, takav način ishrane može doprineti boljoj otpornosti organizma na stres i lakšem održavanju unutrašnje ravnoteže. Sve to može pozitivno uticati na hormonski balans, koji ima važnu ulogu u regulaciji energije, metabolizma, sna i opšteg funkcionisanja organizma. Male, ali dosledne promene u svakodnevnim navikama često donose najveće i najtrajnije rezultate u očuvanju zdravlja.

Foto: Unsplash, Pexels

Reference:
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3888442/
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK11853/