Od energije do kože: Kako prerađeni šećer utiče na telo

Prerađeni šećer možda ne ostavlja posledice odmah, ali vremenom može uticati na nivo energije, izgled kože i opšte zdravlje.

Budimo iskreni – niko ne jede čokoladicu misleći da ugrožava zdravlje. Slatkiši su često način da ulepšamo dan, ublažimo stres posle iscrpljujućeg sastanka ili premostimo glad između ručka i večere. I to je sasvim u redu – problem nastaje kada ta „mala nagrada“ postane svakodnevna navika. Prerađeni šećer, međutim, nije prisutan samo u bombonama i tortama. Nalazi se i u pahuljicama koje deluju zdravo, proteinskim pločicama sa oznakom „fit“, gotovim sosovima, voćnim jogurtima i napicima koja se reklamiraju kao prirodna alternativa sokovima. Upravo zato što je toliko rasprostranjen, mnogi ne povezuju hronični umor, pad energije, loš san, česte promene raspoloženja ili probleme sa kožom sa svakodnevnim unosom šećera. Vremenom se takve navike mogu odraziti i na opšte zdravstveno stanje.

Pad energije nakon jela.
Ali i koncentracije i raspoloženja!

Prerađeni šećer može izazvati kratkotrajan nalet energije, jer nakon njegovog unosa nivo glukoze u krvi naglo raste. Međutim, taj osećaj ne traje dugo – ubrzo dolazi do pada šećera, što često izaziva umor, razdražljivost i probleme s koncentracijom. Upravo tako se ulazi u začarani krug: telo traži još šećera kako bi povratilo energiju i ponovo dobilo osećaj poleta, pa posežemo za kafom, grickalicama ili slatkišima. Ako se ovakav obrazac često ponavlja, može doprineti osećaju iscrpljenosti tokom dana i još većoj želji za slatkom hranom. Nasuprot tome, obroci bogati vlaknima, proteinima i zdravim mastima ne izazivaju nagle oscilacije šećera u krvi, pa obezbeđuju postepenije oslobađanje energije i duži osećaj sitosti. Zbog toga se lakše održava stabilan nivo šećera u krvi, a samim tim i bolja koncentracija, raspoloženje i energija tokom dana.

Narušen kvalitet sna.
Plus – česta buđenja!

Visok unos šećera može dovesti do naglih oscilacija nivoa glukoze u krvi, što može uticati i na kvalitet sna. Kada tokom noći dođe do pada šećera, organizam to može doživeti kao stres, usled čega dolazi do pojačanog lučenja hormona poput adrenalina i kortizola, što može izazvati nemiran san i česta buđenja. Prerađeni šećer može uticati i na lučenje melatonina, hormona koji reguliše ciklus spavanja i budnosti. Istovremeno, nedostatak sna sledećeg dana često pojačava želju za slatkišima, jer umoran organizam traži brz izvor energije, pa se lako stvara začarani krug. Zbog toga se savetuje da poslednji obrok bude dva do tri sata pre odlaska u krevet. Ako ipak ogladnite kasnije uveče, prednost dajte namirnicama bogatim proteinima i zdravim mastima, poput šake badema ili oraha, koje doprinose dužem osećaju sitosti i ne izazivaju nagle skokove šećera u krvi.

Usporen rad mozga.
I osećaj mentalne magle!

Značajne oscilacije nivoa šećera u krvi mogu direktno uticati na koncentraciju, fokus i raspoloženje. Zato se nakon kratkotrajnog osećaja produktivnosti često javlja umor i takozvani „brain fog“ – osećaj mentalne magle i otežanog razmišljanja. Prerađeni šećer aktivira centar za nagradu u mozgu, zbog čega slatka hrana može delovati utešno i pružiti trenutno zadovoljstvo. Problem nastaje kada slatkiši postanu glavni način suočavanja sa stresom, umorom ili dosadom, jer tada organizam sve češće traži isti obrazac „nagrade“. Istraživanja sve više ukazuju na povezanost ishrane bogate prostim ugljenim hidratima sa slabijim kognitivnim funkcijama i češćim promenama raspoloženja. Iako je glukoza neophodan izvor energije za mozak, njen višak i nagle oscilacije nivoa šećera u krvi mogu imati suprotan efekat na mentalnu jasnoću i fokus.

Koža kao ogledalo navika.
I detektor neravnoteže u organizmu.

Koža je često među prvim pokazateljima da u organizmu nešto nije u ravnoteži, pa se promene mogu ispoljiti kroz akne, iritacije i gubitak sjaja. Prerađeni šećer značajno utiče na njen izgled i kvalitet, jer nagle oscilacije glukoze u krvi podstiču lučenje insulina i povećanu proizvodnju sebuma, što može doprineti zapušavanju pora i upalnim procesima na koži. Višak šećera povezuje se i sa procesom glikacije, tokom kojeg dolazi do oštećenja kolagena i elastina, proteina zaslužnih za čvrstinu i elastičnost kože. Zbog toga se prerađeni šećer sve češće dovodi u vezu sa prevremenim starenjem kože, gubitkom tonusa i prirodnog sjaja. Takođe, visok unos šećera može povećati oksidativni stres i pogoršati stanje kože koja u velikoj meri odražava naše životne navike, a način ishrane često ima mnogo veći uticaj na njen izgled nego što mislimo.

Na kraju, sve je u balansu! Za razliku od prirodnih šećera iz voća, prerađeni šećer organizmu uglavnom ne pruža nutritivnu vrednost. No, to ne znači da je potrebno potpuno se odreći slatkog – njegova povremena konzumacija sasvim je u redu.

Foto: Pinterest, Dupe Photos, Instagram / @hannaschonberg

Reference:
https://hms.harvard.edu/news-events/publications-archive/brain/sugar-brain
https://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/3820066/